HR - Ljudski Resursi - Srbija

Jedinstvena boravišna dozvola još nije profunkcionisala

Time se omogućava da strani državljani u jedinstvenom postupku, pred jednim državnim organom, Ministarstvom unutrašnjih poslova Srbije, ostvare istovremeno pravo na privremeni boravak i pravo na rad. Jedinstvena boravišna dozvola trebalo bi da se izdaje elektronski, a da se administrativna procedura zapošljavanja stranaca skrati na 15 dana, u odnosu na ranijih dva meseca. Ipak, Beogradski centar za ljudska prava ukazuje na to da je desetak dana od stupanja na snagu ovog zakona, preko portala eUprave proradila onlajn aplikacija za jedinstvenu boravišnu dozvolu, ali poslodavcima (pravnim licima) još nije omogućeno da sprovedu plaćanje i samim tim da u ime svojih zaposlenih zatraže jedinstvenu boravišnu dozvolu.

U centru dodaju i da se nadležne institucije nisu oglasile povodom ovog pitanja, niti ponudile alternativno rešenje, a dodatno izostaju i instrukcije i smernice po pitanju pristupa pravu na rad za tzv. otvoreni pristup tržištu rada (bez neophodne radne dozvole tj. jedinstvene boravišne dozvole) za određene kategorije stranaca u Srbiji koji je uveden novim izmenama.

– Osobama koje u Srbiji imaju odobren azil, odnosno priznato pravo na utočište ili dodeljenu supsidijarnu zaštitu, od 1. februara ove godine više nije potrebna radna dozvola, ne moraju više da plaćaju visoke takse i prolaze kroz komplikovane administrativne procedure. Ova kategorija stranaca sada ima otvoren pristup tržištu rada, poput pristupa tržištu rada u državama EU. Dodatno, za tražioce azila skraćen je rok za pristup tržištu rada sa devet na šest meseci od trenutka podnošenja zahteva za azil (što dokazuju potvrdama o podnetom zahtevu za azil, potvrdom o statusu ili potvrdama o podnetom zahtevu za azil koje izdaje Kancelarija za azil MUP-a Srbije) čime se Srbija takođe približila praksi EU – dodaju u centru.

Izmene omogućavaju i da pristup tržištu rada imaju osobe sa privremenim boravkom u Srbiji iz humanitarnih razloga (žrtve trgovine ljudima, rodno zasnovanog nasilja i drugi razlozi humanitarne prirode) na šta je bilo ukazivano godinama unazad. Otvoreni pristup tržištu rada za ovu kategoriju stranaca (bez izdate jedinstvene dozvole) omogućava ostvarenje prava na rad od dana odobrenja prava na azil, prava na privremenu zaštitu ili, humanitarni boravak, u periodu važenja odobrenog boravka.

– Dodatno ukazujemo da je Skupština Srbije u julu prošle godine usvojila i izmene Zakona o strancima, pa da na osnovu član 68a ovog zakona osobe sa odobrenim azilom u Srbiji ostvaruju i pristup stalnom nastanjenju. Pomenuti član otvara mogućnost da se strancu koji je ovde boravio neprekidno duže od tri godine po osnovu odobrenog prava na azil, odobri stalno nastanjenje. Time je ova kategorija stranaca dobila blaže uslove za odobrenje stalnog nastanjenja u Srbiji u odnosu na ostale strance, za koje se primenjuju uslovi propisani članom 70. ovog zakona. Na to je Beogradski centar za ljudska prava skretao pažnju tokom javnih rasprava, uzimajući u obzir specifične i lične okolnosti stranaca kojima je odobren azil i članovima njihovih porodica – dodaju u centru, ističući i da se na osnovu izmena Zakona o strancima ovim osobama nakon odobrenog stalog nastanjenja, omogućava da ostvare i pravo na ličnu kartu za strance. Zakonska mogućnost pristupa stalnom nastanjenju izbeglica predstavlja veliki pozitivan korak za sistem azila u Srbiji.